Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa političkom novinarkom Žaklinom Tatalović, koja je govorila o mobingu, ućutkivanju i pritiscima koje je preživela radeći na televiziji sa nacionalnom frekvencijom, u trenutku kad su „novinari počeli da odgovaraju predstavnicima vlasti“.

Žaklina je govorila o složenom procesu izolovanja, zastrašivanja i uništavanja pojedinca što, kako je objasnila, nije slučaj samo u medijima već i u mnogim državnim institucijama i javnim preduzećima.

Takođe, objasnila je koje je sve posledice po zdravlje ovaj period ostavio na nju, kako se oporavila, a i kako se danas oseća na konferencijama za štampu kada često umesto odgovora na pitanja dobija uvrede na račun svoje kuće od najviših državnih zvaničnika.

Rio Tinto nastavlja rad u Srbiji nadajući se novoj Vladi koja će mu to omogućiti. Srbija i BIH su države u kojima Evropska unija želi da sprovede neokolonijalizam prljavih tehnologija, zato je u Srbiji neophodno sprovesti portugalski scenario.

Srbija je najmanje pošumljena zemlja u regionu i najsiromašnija zemlja površinskim vodama. Šumski fond je ugrožen, najviše na administrativnoj granici sa Kosovom i Metohijom, pitanje je zašto država ne reaguje?
Dok JP Srbija šume vode nestručni ljudi koji su imenovani po političkoj liniji, nema reči o pošumljavanju.

Ako postanem gradonačelnik Beograda, lično neću hapsiti nikoga zbog endemske korupcije u Beogradu, to će raditi novoformirana kancelarija beogradskog revizora, tužilaštvo i policija.

Beograd na vodi i K distrikt nije moguće srušiti jer desetine hiljada ljudi tamo živi, ali može da se ispita odgovornost za te projekte i podvuče crta investitorskom urbanizmu i devijantnoj i bahatoj naprednjačkoj estetici.

GSP mora povećati plate vozačima, centralizovati javne nabavke i kupiti nova vozila. Neophodno je modernizovati Beovoz, uvesti rečni saobraćaj i vratiti se izgradnji prioritetne linije metroa od Zemuna ka Ustaničkoj.

Nije jasno zašto ne osposobimo vozače romske populacije, umesto što uvozimo radnu snagu iz Bangladeša.

Umesto da trošimo 628 miliona evra za Nacionalni stadion, bolje je da za taj novac konačno rešimo problem otpadnih voda, da nam se kanalizacija ne izliva u reke.

Gost: Ratko Ristić, Profesor Šumarskog fakulteta i kandidat za gradonačelnika Beograda

Milicu znamo kao udovicu jednog od najvećih umetnika koje je srpsko glumište ikada imalo – Nebojše Glogovca, ali ona je još mnogo toga. Milica Glogovac je novinarka, joga instruktorka, producentkinja, promoterka zdravog života, a pre i posle svega, mama male Sunčice, sa kojom u novoj Mamazjaniji počinjemo emotivnu priču o životu punom borbe, ali i topline i vanvremenske ljubavi.

U epizodi, „najslađoj“ do sada, zahvaljujući kompaniji Bambi i plazma popsima čuvene Plazmastičarnice, koja je pomogla snimanje decembarskih emisija, od naše gošće, prelepe Milice čuli smo kako izgleda život samohrane majke u Srbiji, koliko je snage i energije bilo potrebno da se izbori sa bolom nakon Nebojšine smrti i kako je uz ćerkicu Sunčicu tugu pobedila radost, sa kojom se obe bude svakoga dana, jer osećaju da nikada nisu same.

Milica nam je opisala koliko joj je bilo teško da prihvati surovu stvarnost u kojoj Nebojše više nema, a ona je ostala sama sa jednogodišnjom ćerkicom, a istakla je i ko joj je i kako pomogao da se izbori sa bolom, ali i obavezama i brojnim problemima koji su se množili kako je vreme prolazilo.

Ona objašnjava zašto je teško biti samohrani roditelj u našem društvu i sistemu, koji ne pruža ni blizu dovoljno podrške ljudima koji su sami sa decom.

U emotivnom razgovoru opisuje i na koje sve načine se uz Sunčicu seća Nebojše i šta ćerkici odgovori kad pita za tatu.

Otkrila nam je i zašto ne razmišlja ponovo da se uda, a razjasnila nam je i motive koji su je naveli na porođaj kod kuće, gde je takođe imala veliku podršku pokojnog supruga i naglasila koliko joj u nekim trenucima nedostaje dogovor sa njim, mišljenje o vaspitanju ćerkice, ali i o brojnim, svakodnevnim preprekama. Ipak, naglašava, naučila je da se izbori sama, a pomaže joj, i uvek izmami osmeh, sećanje na Nebojšine reči, koje nikad neće izbledeti.

https://www.youtube.com/@plazmasticarnica

Gde se razumeju, a gde se razilaze milenijalci i pripadnici generacije Z? Specijalno izdanje podcasta Snaga uma, koje realizujemo u saradnji sa Samsungom, donosi razgovor sa influenserom Veselinom Vladimirom Zvekićem, koji je osvojio internet zahvaljujući toploj satiri, humoru kroz koji obrađuje svakodnevni život.

Povodom kampanje „Otvori se, zatvori se“ koju je Samsung namenio mladima, pripadnicima generacije Z koji su pozvani da pristupe svim izazovima u svakodnevnom životu s dozom optimizma, otvore se za nova iskustva na zabavan i pozitivan način, a zatvore za očekivanja drugih i stereotipe, epizoda koja je pred vama posvećena je povezivanju generacija koje „preuzimaju svet“.

Koliko smo otvoreni jedni za druge, a koliko smo isključivi? Šta jedni drugima zameramo, šta jedni od drugih očekujemo, gde preterujemo, a i kako bismo mogli da budemo otvoreniji jedni za druge tema je dinamičnog razgovora između jedne milenijalke i jednog GenZ momka, koji su podelili svoje utiske.

Nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra „Dobar loš zao“ je pred vama!

Nenad Kulačin i Marko Vidojković pozdravili su uspešno sprovedenu proneveru novca za školice o vršnjačkom nasilju koje nije pohađalo predviđenih 300 miliona učenika.

Osvrnuli su se i na novi rascep ličnosti predsednika koji se sad predstavlja kao „Ja sam Aleksandar“, siledžija sa Tik toka. A gledali su i neke zanimljive slike.

Gost je narodni poslanik i član najveće opozicione liste „Srbija protiv nasilja“, Miloš Parandilović. Parandilović je izrazio žaljenje što se protiv režima nije ujedinilo i staro i mlado i levo i desno, ali je izrazio i nadu da će ovo što se ujedinilo biti dovoljno.

Govorilo se, u pola glasa, da OZNA ne čuje, o Kralju i pojedinim aspektima neselektivnog posmatranja ravnogorskog pokreta.

Umesto „presednika“ od ove epizode gledaćete „Apel DLZ!!!“, a u Magarećem kutku moći ćete ili da se zapitate otkud Ćuta na Hepiju ili da, ne razmišljajući o tome, padate u trans kako je upropastio (delimično izašao na kraj) Šešelja.

Kako su večiti poraženi u 10. kolu Evrolige, raspoloženje nije bilo na nivou, ali priča jeste. I to su oni koji su najviše naudili Partizanu i Zvezdi proglašeni za najkorisnije u kolu, te su Šejn Larkin i Maodo Lo sa indeksom od po 38 podelili MVP priznanje.

Analizirali smo kako je do toga došlo i zašto su srpski timovi izgubili u Istanbulu od Efesa (100:94), odnosno u Beogradu od milanske Olimpije (93:71).

Bilo je priče i o Nikoli Mirotiću, strancima u Crvenoj zvezdi i domaćim liderima, mudrim rečima Rika Pitana, ali i povratku Matijasa Lesora u Arenu – da li će pogoditi svlačionicu i klupu?

Ko je rekao da je „pobeđivanje kod kuće za dečake, a u gostima za odrasle muškarce“? Već u četvrtak od 20.45 će Partizan dočekati PAO, dok će Zvezda dan kasnije ugostiti Efes od 20 časova.

Kako smo postali toliko korumpirano društvo, da smo maltene oguglali na krađu?

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa tužiteljkom Bojanom Savović, koja je iz Odeljenja za borbu protiv korupcije Višeg javnog tužilaštva (VJT) prebačena u Odeljenje za opšti kriminal, nakon velikog slučaja korupcije u EPS-u koji je vodila, što je podiglo veliku prašinu u javnosti.

Tokom proteklih meseci i godina Bojana Savović se u javnosti istakla svojom elokvencijom i borbom za očuvanje profesionalnog integriteta.

Javno istupanje o problemima u javnom sektoru ove godine joj je donelo i uglednu nagradu „Osvajanje slobode“.

Uoči predstojećih izbora istupila je i kao jedna od potpisnica „Proglasa“. Ovom prilikom, tužiteljka Savović je govorila o svemu onome što dolazi pre korupcije, ili pre integriteta, kako za koga.

Istražujući velike, ali i manje slučajeve korupcije tokom vrlo sadržajne karijere, tužiteljka Savović je imala priliku da nauči mnogo o ljudima koji su korupciji skloni, o tome kako se postaje „korupmpiran“, kako se i kada zbog alavosti zažali, ali i o sistemu koji je kao napravljen da bude idealna podloga za cvetanje korupcije. Takođe, govorila je i o svemu što je danas potrebno da bi se izgradio i održao integritet, o vaspitanju mladih ljudi, o tome koliko često roditelji ne poznaju sopstvenu decu, a i o svim načinima na koje se u našem društvu promoviše i slavi ne samo koruptivnost, već i preljuba i kvarljivost karaktera.

Ubica se u sudnici grohotom smejao dok smo gledali snimak gaženja moje kćerke.

Vladan Krsmanović prvostepeno je osuđen na 8 godina zatvora otvorenog tipa sa slobodnim vikendima i pravom korišćenja godišnjeg odmora. Ako se bude dobro vladao može na slobodu i nakon trećine odležane kazne.

Sud nije uvažio razultate Drager testa koji je pokazao da je vozač imao 97 posto drogu u krvi. Zato su uzeti u obzir rezultati urina i krvi na trakice koji su nepouzdani. Uzorci krvi su bez objašnjenja poslati tek nakon mesec i po dana iz Kragujevca na VMA analizu. Policajci sa uviđaja su menjali iskaz i svedočili suprotno zapisniku sa mesta nesreće. Zbog toga nije dobio maksimalnih 12 godina zatvora.

Broj stradale dece u saobraćaju je dokaz koliko je sistem bezbednosti zakazao. U Srbiji je u 2023. godini poginulo 30 maloletnika u saobraćaju. U Srbiji je prosečna kazna za krivično delo ubistva u saobraćaju – godinu dana zatvora.

Mi ne primenjujemo nijednu meru prevencije bezbednosti u saobraćaju. Mi imamo presude gde se počinioci puštaju uz nanogice ili uz minimalne kazne zatvora, većinom do dve godine. Ne kažnjava se krivica, ubice delima ne pokazuju kajanje, sistem ne pokazuje volju za odvraćanjem od takvih dela, samim tim ni od krvne osvete.

Ovakvom praksom sistem gaji kriminalnu spregu policije, veštaka, upravljača puta, sudova i osiguravajućih kuća.

Udruženje traži izmene Krivičnog zakona i ekstremno povećanje kazni, izmenu Zakona o bezbednosti saobraćaja u kom će se primenjivati koncept urbane mobilnosti i promenu Zakona o prekršajima koji će omogućiti video snimke građana kao dokaz za policiju i sud.

Gost: Bogoljub Janković, Udruženje roditelja stradale dece u saobraćaju

Nedoumice, dileme, sve detalje o HPV vakcini koja štiti od raka, ukoliko se primi u dečjem uzrastu, kao i odgovore na pitanja, koja najčešće imaju roditelji, daju u novoj Mamazjaniji doktorke Svjetlana Cvijanović, ginekološkinja i Irena Đorđević, psihijatrica.

U razgovoru za Mamazjaniju, one navode koja oboljenja prouzrokuje humani papiloma virus (HPV), od kojih štiti HPV vakcina i objašnjavaju zašto HPV vakcinu treba da prime i devojčice i dečaci i u kom uzrastu.

Otkrivaju nam koliki obuhvat vakcinacijom je neophodan da bi se stopa oboljevanja, a samim tim i smrtnosti od karcinoma grlića materice u Srbiji konačno smanjila.

Takođe, savetuju gde roditelji treba da se informišu o HPV vakcini i razbijaju njihove najveće predrasude i strahove o vakcinaciji i ukazuju na to da sa decom treba razgovarati o polnoprenosivim bolestima, a ne samo o neželjenim trudnoćama, kada je zaštita u seksualnom odnosu tema.

U ordinacije naših gošći svakodnevno dolaze roditelji u želji da saznaju nešto više o HPV vakcini, a samo njihovo interesovanje za prevenciju od virusa koji izaziva i jedno od najtežih bolesti na svetu, raka grlića materice, je veliki pomak i korak napred, smatraju doktorke.

U Mamazjaniji smo govorili o problemima koji nastaju kada roditelji prate antivakserske pokrete, koji ih skreću sa puta zdravlja i bezbednosti, koji se, u ovom slučaju, odražava negativno na njihovu decu, i da je važno da se informišu na pravom mestu, kao na sajtu HPVinfo.rs, gde mogu naći sve potrebne i stručne informacije o HPV virusu, a pre svega o vakcini koja nas od ove infekcije štiti.