Iz arhive smo izvukli troje sagovornika: Zografa, Merimu Ključo i Milovana Pisarija. Svatko od njih se na svoj način bavio pitanjem Holokausta. Zograf kroz strip koji je uradio o Hildi Dajč, Merima Ključo kroz muzičko putovanje Sarajevske hagade, jevrejske knjige koja bi da je nisu mudro skrivali bila uništena i Milovan Pisari koji se bavio stradanjem Roma za vrijeme Holokausta.

Dovoljan je to bio povod da 224. KUPEK posvetimo našim prijateljima i prijateljicama koji prodaju „Liceulice“, ali i onima koji su pokrenuli priču, poput Branislava Trifunovića, glumca, aktivistu i Dejana Kozića, iz Udruženju za pomoć osobama sa smetnjama u razvoju „Živimo zajedno“, jednog od prvih udruženja koje je prihvatilo „Liceulice“.

Kad pričamo o „Licuulice“ jedna od prvih asocijacija nam je aktivizam, a to je nešto što svakako odlikuje i Baneta Trifunovića pa smo iskoristili priliku da prodivanimo malo i o ulozi umetnosti u društvenom životu i buntu, kao prirodnom stanju.