Ne postoji ništa što „mrtvo more“ može ustalasati toliko koliko priča o seksu, o seksualnosti, bez obzira što je to jedna sasvim prirodna pojava, baš kao i vršenje nužde? Pogotovo ako tu priču potenciraju „naša fina“ deca. „Naša fina“ deca koja završavaju sa neželjenim trudnoćama jer niko sa njima nije našao za shodno da popriča o opasnostima upuštanja u seksualne odnose, jer niko nije našao za shodno da popriča sa njima o mogućnostima zaštite…
To se, po direktoru, „ne uklapa u koncept umetničkog dela“ jer po njemu umetnost očigledno nije tu da se bavi seksom, da se bavi palankom. Umetnost je tu da ne talasa.
Srećom, pa ova deca, ili što bi rekao njihov profesor, Dušan Blagojević, „krvopije“ nije delilo mišljenje direktora i pobunom su se izborili za njegovu ostavku i samim tim su napravili ključni iskorak ka „većoj pravdi i slobodi“.
Slušamo njihovog mentora i umetničkog oca, Dušana Blagojevića, Milu Stanković, koja glumi Strinu u predstavi i Bratislava Zdravkovića.