Možda će Vučić diplomirati baš kad Obradović bude odlazio iz “Partizana”, pa će doći na gotovo?

Jao, jao, jao, šta sam dočekao!

Nema jake države bez jake crkve, rekao bi Likurg da je u njegovom kraljevstvu postojala SPC (Spartanska pravoslavna crkva): možda je naš vladar hteo isto to da kaže, ali ga je ponela njegova stalno napredujuća rečitost.

Slutim da referendumsko pitanje ne bi bilo brzopleto i nepromišljeno, kao na primer: „Želite li da zbog brze zarade, sa kojom vi u vašim malim životima nećete imati ništa, upropastimo pradedovsku zemlju, pradedovski vazduh i naše materinske vodotoke?“

Da Đoković nije posetio Vulina, ministar policije bi s pravom i gorčinom u glasu mogao reći: “Pa čoveče, majstore, brate, bio si kod Vesića, kod Ve-si-ća!”

Marihuana ili Vučić, izaberite sami!

Nadam se da ćemo izgraditi nove kasarne, a voleo bih kad bi se omogućilo i dobrovoljno ponovno služenje vojnog roka, nešto poput revakcinacije, pa ako regrutna komisija nađe da sam sposoban da opet služim u artiljeriji barem tri meseca, ja bih se samomobilisao.

Nije li nužan i štaviše hitan moratorijum na pravljenje novih spomenika?

U nemogućnosti da se predsedniku lično zahvalim za vitamine – kojima bih mogao, da sam malo savremeniji, pratiti i tracking – koji dakle prema meni ovog časa putuju sa Severa, blagodarim na ovaj način za brigu i pohvaljujem izbor vitamina koji će od predsednika verovatno preuzeti i SZO i naša medicina, da sam barem na Fejsbuku, pa bi Vesić mogao da prenese moju poruku predsedniku.

Moj se predsednik razvio u međunarodnog spasitelja, i gle, ima u tome itekako uspeha, kako i ne bi, pa međunarod je lakoveran kao i narod!