Sem rušenja Starog savskog mosta, nijedna kapitalna investicija u Beogradu u poslednjih godinu dana nije završena.

Plan da se na mestu kasarne „Jakub Kuburović“ u Zemunu izgradi luksuzno naselje je klasičan primer korupcije u kojoj učestvuju ljudi bliski Aleksandru Vučiću i Nebojši Stefanoviću.

Beograđani kreditiraju grad koji ne refundira roditeljima na vreme iznos za vrtiće.

Batajnica ima 100.000 stanovnika, nema dom zdravlja, nema groblje, nema kanalizaciju, nema regularan vodovod.

Pitanje decentralizacije je ključno kako bi se opštine razvijale, to nažalost gradska vlast ne shvata.

Gost: Milan Ljutovac, odbornik Kreni promeni u skupštini grada Beograda

Profesorka istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu Radina Vučetić i aktivista, pravnik i istoričar Dragan Popović (Centar za praktičnu politiku) razgovarali su u novoj epizodi Radar Foruma o kulturi sećanja, ratovima sećanja i mobilnim blokadama koje predstavljaju novu fazu u studentskoj borbi, ali i prostor za pojačanu represiju države i njenih pridruženih elemenata.
„Studenti su uspeli u tome da zastava Srbije zasluži da mladi Bošnjak, prvi put otkad ja pamtim, kaže: ovo je moja zemlja i ovo je moja zastava. Do sad je to bilo nezamislivo. Uspeli su da urade dovoljno da nađu zajednički jezik i upute zajedničku, a zapravo univerzalnu poruku – tražimo pravdu i slobodu“, zaključio je Popović.
Na pitanje o položaju žene u crkvi, za koje se često može čuti da je podređen – recimo, žene mogu biti svetice, ali ne i sveštenice –, vladika Grigorije je rekao da odgovora bezbroj, ali da nijedan neće biti dostatan.
Na profesorkino pitanje o desničarskim tonovima na Vidovdanskom protestu, Popović je odgovorio podsećanjem da su studenti određene narative nasledili, a među njima je i ono o Kosovu i Vidovdanu.
„Studenti su narativ o Vidovdanu i Kosovu dobili na gotovo, kao nešto što je stvar društvenog konsenzusa. Kosovo je Srbija, i tačka, a taj narativ smo im ga mi ostavili, i nisam siguran da referisanje na njega podrazumeva pripadanje nacionalističkoj ideologiji. Vučić je za njih problem i zbog pada nadstrešnice i zbog ‚izdaje Kosova‘, dakle, fokus je na problematičnim vlastima u Srbiji“, kaže Popović.
Više na www.radar.rs

Postvidovdansko izdanje podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra „Dobar loš zao“ stiglo je i do vas, braćo i sestre.

Nenad Kulačin i Marko Vidojković su u prvom delu emisije izrazili oduševljenje zbog ogromnog broja ljudi na studentskom vidovdanskim skupu, analizirali su kako je ishod skupa mogao da utiče na protest da psiho nije počeo da kidnapuje studente, a zapitali su se i koga terorišu „heroji iz Banjske“ sad, kad ne mogu da terorišu Kosovo.

Gost je profesor na Pravnom fakultetu u Novom Sadu i nekadašnji političar, dr Bojan Pajtić!

Bojan je nadahnuto i optimistički govorio o trenutnoj situaciji u zemlji, ali i o neposrednoj budućnosti, koja je, Bojan u to nema sumnje, svetla. Ovo je naravno samo delić onoga o čemu su momci razgovarali u ovoj zabavnoj emisiji.

U Magarećem kutku shvatićete da još samo DJV i Andrej nisu dobili orden.

Da bi DLZ opstao pretplatite se na patreon.com/ucutatinecemo ili pošaljite donaciju na PayPal dlz.istern@gmail.com. Putem mejla dlz.istern@gmail.com možete naručiti DLZ šolje, majice i kecelje za dinstanje.

U novoj epizodi Radar Foruma, Radina Vučetić, profesorke istorije, ugostila je reditelja Ivana Vanju Alača.

Povod za razgovor bio je sve vidljiviji politički obračun sa umetnicima i akademskom zajednicom – od uskraćivanja sredstava, preko partijskih postavljenja, do otvorene represije.

Kao neko ko dolazi iz sveta univerziteta i prati zbivanja u kulturi, Radina Vučetić je oštro reagovala na izostanak odlučne reakcije umetničke scene povodom postavljanja Dragoslava Bokana za predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta.

„Za mene je sve što se desilo posle tog postavljenja bilo vrlo neprijatno iskustvo. Kao profesorka univerziteta, koja zna kroz šta prolaze i profesori i studenti – očekivala sam da pozorišta stanu. Ako je kraj sezone blizu – pa neka stanu! Ako mi možemo da blokiramo raskrsnicu, mogli su i glumci da blokiraju Vasinu ulicu. A ne da imamo jedno saopštenje koje su čuli samo oni koji su ga pisali.“
Vanja Alač ne krije da je i sam bio duboko razočaran reakcijom pozorišne zajednice, posebno imajući u vidu ozbiljnost trenutka i simboličku težinu onoga što je usledilo nakon postavljenja Bokana.
„To što je pozorište reagovalo saopštenjem je kao da na požar odgovoriš tako što zalivaš biljke. Očekivao sam više. I spreman sam da idem bilo gde – ako pozovu kolege iz Narodnog pozorišta. Samo ne mogu ja da počinjem borbu koja nije moja.“

Više na radar.rs

Još malo pa će „Studentski Vidovdan“, ali pre njega stiže nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra „Dobar loš zao“!

U prvom delu emisije Nenad Kulačin i Marko Vidojković bavili su se različitim poremećajima u fukncionisanju Baba Žvale, od mentalnih do fizičkih, koji se ispoljavaju pre svega zbog najavljenog studentskog protesta u subotu. Osim toga, momci su se pozabavili prošlom i budućom upotrebom „zvučnog topa“, kao i progonom heroja Milana Radoičića od strane blokaderskih pravosudnih institucija.

Gost je jedan od junaka zaslužnih za ispraćaj Miloševića u Hag, politička institucija, opozicioni velikan, uvek na pravoj strani, istoričar Milan St Protić!

Kao i uvek sa Milanom, u DLZ, voditelji i gledaoci mogu da se opuste i uživaju u njegovoj verbalnoj analizi i dekonstrukciji vlasti.

Protić je povlačio paralele između Vidovdanskog sabora iz 1992. i onog koji nas čeka za vikend, poredio je Miloševića i Vučića, pričao o promašajima aktuelne opozicije i ponovo istakao svoj predlog da Aleksandar Vučić mora da podnese ostavku.

U Magarećem kutku moći ćete da izmerite koliko se Vučiću spustilo levo oko od početka do kraja epizode.

Da bi DLZ opstao pretplatite se na patreon.com/ucutatinecemo ili pošaljite donaciju na PayPal dlz.istern@gmail.com. Na isti mejl možete naručiti DLZ majice, šolje i kecelje za dinstanje.

U naredne četiri epozode domaćin Radar Foruma biće Radina Vučetić, profesorka istorije na Filozofskom fakultetu, a njen prvi gost bio je Raša Nedeljkov, programski direktor Crte.

Veći deo razgovora posvećen je lokalnim izborima u Zaječaru i Kosjeriću, na čijem se primeru jasno vidi kako izgleda politički sistem u kome izbori formalno postoje, ali suština ne pripada volji građana.

Upravo tamo, kako su se složili Vučetić i Nedeljkov, imali smo prilike da vidimo su svu širinu i dubinu izbornog nasilja. Zloupotreba javnih funkcija, ucene korisnika socijalnih službi, kupovina glasova u novcu i robi – od frižidera do traktora – pretnje, zastrašivanje, paralelne strukture koje se predstavljaju, kako Nedeljkov opisuje, čas kao policija, čas kao članovi biračkih odbora, fizičko i verbalno nasilje, pritisci na zaposlene u javnom sektoru, fantomski posmatrači, manipulacija izbornim listama, migracija birača, medijska pristrasnost i institucionalna tišina… Malo li je. Umesto izbora, građani su dobili pijacu glasova pod nadzorom partijske države.

Ne pritiskaju decu da krenu putem modnog sveta, ali pored mame i tate koji povremeno vode rasprave o dužini neke suknje ili boji tkanine, njihova deca već znaju šta hoće u životu, bar kad je oblačenje u pitanju, ispričali su nam, uz još mnogo detalja iz svog poslovnog i privatnog života, marketing menadžerka Milica i modni kreator i fotograf Aleksandar Zabunović.

U Mamazjaniju su došli kao predstavnici modnog brenda „Aleksandar Zabunović“, ali pre svega kao mama i tata jedne Valentine i jednog Konstantina.

U razgovoru sa Milicom i Aleksandrom saznali smo da oni nisu baš idealan par, kako se mnogima čini iz objava na društvenim mrežama, ali i sudeći po poslu koji tako uspešno zajedno obavljaju, kao i predivnoj deci koja uz njih rastu.

Snimanje ove epizode trajalo je duže nego što je Husein Bolt protrčao kroz naš glavni grad i za taj posao dobio dobru lovu.

U prvom delu epizode, Marko Vidojković i Nenad Kulačin su pozdravili novonajavljeni studenstki protest u Beogradu za Vidovdan i zabeležili kuknjavu ćacija kojima se javilo da će ih studenti iseliti iz njihovog Ćacilenda.

Upozorili su predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog da ne veruje mnogo Aleksandru Vučiću koji mu je obećao obnovu nekoliko gradova i jedne oblasti, imajući u vidu da je još 2019. godine, neposredno uoči Vidovdana, građanima Borče obećao kanalizaciju. Ako do te obnove dođe, autori DLZ su sigurni da će to biti najskuplja obnova u svetskog istoriji. A, onda su sa posebnim zadovoljstvom pozdravili formiranje ANUS-a – Asocijacije novinara u Srbiji, koje su najavili režimski novinari.

Gost epizode Božo Prelević je takođe izneo svoja očekivanja uoči studenskog protesta u Beogradu, optužio predsednika Srbije da ne poštuje zakletvu koju je dao kada je stupio na dužnost, izneo svoja iskustva sa suđenja sa Andrejem Vučićem, kao i da li sebe u budućnosti vidi kao ministra.

U Magarećem kutku videćete miks vežbanja, psovanja i jedenja sendviča.

Da bi DLZ opstao pretplatite se na patreon.com/ucutatinecemo ili pošaljite donaciju na PayPal dlz.istern@gmail.com

U analizi stanja u srpskom pravosuđu, tužilac Goran Ilić, gost Vanje Bajović, profesorke prava, u novoj epizodi Radar Foruma, ogolio je mehanizme potčinjavanja pravde političkoj volji.

Uvodna rečenica profesorke Bajović – da su svi ljudi rođeni jednaki i slobodni, kako je još 1789. zapisano u Francuskoj deklaraciji – u savremenoj Srbiji zvuči kao ironija. Zakon važi selektivno, a imuni su upravo oni koji bi trebalo da mu budu najizloženiji, odnosno nosioci moći.

„To je tačno opšte uverenje u Srbiji, da se zakoni, bar kada je u pitanju javno tužilaštvo, ne primenjuju jednako prema svima. Postoje neki ljudi koji su privilegovani, protiv kojih tužilaštvo nije spremno da pokrene krivični postupak, čak i kada postoji dovoljan fundus dokaza“, napominje Ilić.

Više na radar.rs

Uvek postoji novo pitanje koje roditelj ima, nikad nije kraj učenju i edukaciji o odnosu sa decom, ali ako su prioriteti dobro postavljeni i ako na licu imamo osmeh, a u glavi manje brige, onda je sve na svom mestu, priča u novoj Mamazjaniji Ivana Bunčić, poznatija kao „Profi mama“, koja je osnovala istoimenu akademiju, inače stručnjakinja za marketing i edukatorka roditeljstva, a pre svega mama jedne male Srne i jednog malog Juga.

Kada je rodila prvo dete, ćerku Srnu, Ivana je poželela da bude najbolja mama na svetu, pa je pročitala svu moguću literaturu o roditeljstvu, slušala razne savete i na kraju osnovala Akademiju „Profi mama“.

„Tom nazivu kumovala je prijateljica, koja kad je videla koliko sam knjiga o roditeljstvu pročitala rekla da ću postati – profi mama. Ipak, nisam ja profi, već sam kao i sve ostale mame i tate, i dalje puna pitanja o roditeljstvu. Na našoj akademiji okupljamo upravo najveće stručnjake za roditeljstvo koji odgovaraju na nedoumice koje muče većinu nas, a njihovi odgovori i saveti pomažu da se bolje snađemo i budemo prisutniji kao roditelji u svetu naše dece“, priča sa osmehom Ivana.

Ubrzo posle rođenja ćerke, stigao je i sin Jug, a Ivana je uveliko prestala sa poslom od devet do pet i na neki način povezala svoju marketinšku struku sa majčinstvom.

„Shvatila sam na vreme da bi za mene sve drugo bilo preveliki stres i odlučila da želim posao koji će mi omogućiti više vremena sa porodicom. Dok su deca mala mi smo im najpotrebniji, zapravo roditelj je sve što im je potrebno, i zato želim da sam tu. Svoju struku iskoristila sam u radu Akademije, a u taj posao uključen je i moj muž, pa se nadopunjavamo, kako službeno, tako i sa obavezama prema deci i kući, sve delimo“, priča naša gošća.

Neka od ključnih pitanja i strahova sa kojima se roditelji suočavaju jesu granice koje postavljaju deci, a koje su često fleksibilne.

„Roditelj postavlja granice, ali one se deci ne dopadaju uvek, tako da moramo da budemo spremni da kad im kažemo ne, dobijemo burnu reakciju. Ne znači da će uvek biti tako, ali dete ume da se baca, viče, negoduje na sve moguće načine, jer ne može da se pomiri sa tim da nešto ne može. Roditelj mora biti istrajan jer će tako dobiti samosvesno dete, koje će samo sebe ograničavati kasnije u životu“ , objašnjava Ivana.

Takođe, roditelje, mahom starije dece, brinu razna pitanja koja se tiču virutelnog sveta sa kojim se svi suočavamo, a u koji su deca od najmlađih godina uvučena.

„Malu decu ne smemo ostavljati samu sa ekranom, niti im davati aparate u ruke, sve dok bar ne krenu u osnovnu školu. Preporuka je da roditelji gledaju različit sadržaj zajedno sa decom, da budu upućeni u ono što ona prate, iako to nije uvek moguće. Ipak istraživanja su pokazala da dete koje je samosvesno u oflajn svetu, nikada ne podleže virtuelnom nasilju, niti bilo kakvim navlakama koje nudi svet interneta“, kaže gošća Mamazjanije.

Da bi roditelj mogao da brine o detetu, da provodi sa njim to čuveno kvalitetno vreme, mora misliti i o sebi.

„Treba češće postavljati pitanje kako smo mi, kao roditelji. Mnogo toga se promeni u našim životima kad dođu deca i oni koji kažu da se ništa nije promenilo, ne govore istinu, jer to je nemoguće“.

Liste svakodnevnih obaveza, koje svaka mama ima, nikada se ne smanjuju, ali nije neophodno ispuniti sva očekivanja sa tih „kilometarskih“ papirića.

„Svaka mama je u stresu da mora da uradi sve sa tog spiska, koji neke drže u glavi, a neke na papiru, telefonu, svakako mnogo je važnije da budemo prisutni kada smo sa decom, nego da neprestano razmišljamo šta je ono što sledeće treba da uradimo, da li smo nešto preskočile, hoćemo li stići sve, jer – ne mora sve, spisak može i da sačeka“, nasmejano priča Ivana.