Epizoda u kojoj smo pričali o životu u Rimskom Carstvu, sa naglaskom na kasnoantički i ranovizantijski period na prostorima Balkana, a iz perspektive arheologije i arheoloških istraživanja.

Gost je bio prof. dr Marko Janković, vanredni profesor na Odeljenju za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i rukovodilac projekta Remesiana Antiqua.

Govorili smo o tome šta se podrazumeva pod antičkim rimskim društvom, Rimljanima, gde se sve i na koji način prostirala i kako se menjala rimska država, civilizacija i kultura na prostorima Balkana, na koji način o tome saznajemo kroz iskopavanja arheoloških lokaliteta, od beogradskih lokaliteta antičkog Singidunuma do slučajnih nalaza na investicionim građevinskim radovima poput izgradnji saobraćajnica koja zahtevaju zaštitna iskopavanja.

Veliki deo emisije smo posvetili primerima nalaza i arheoloških istraživanja i problema koji se tiču odgonetanja pitanja svakodnevnog života pre svega običnih građana na ovim prostorima, pa smo pričali i o tome kako znamo i šta smo sve saznali o rimskoj kuhinji, kuvanju, kupatilima, javnim kupatilima, društvenom životu u javnom prostoru, društvenim igrama, gladijatorskim spekataklima, sahranjivanju i slično.

Na kraju smo malo pričali o tome šta su nalazi i saznanja koja su vezana za rimsko naselje Remezijana u Beloj Palanci kod Niša, kojim se Marko aktivno bavi već nekoliko godina kroz projekat Remesiana Antiqua, i zašto su zanimljivi, šta nam mogu reći o suživotu i procesu stapanja i prelaza kasnoantičkog rimskog društva u ranovizantijsko hrišćansko društvo.

A ako vas zanima rimski Apicijev kuvar, evo ga ovde. 

Support the show

U ovoj epizodi se vraćamo desetinama miliona godina u prošlost područja na kom živimo i razgovaramo o okeanu/moru koje je postojalo na centralnom Balkanu, a koje savremeni geolozi zovu Neo-Tetis.

Razgovaramo sa dr Anom Mladenović sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, našom strukturnom geološkinjom i geofizičarkom i jednom od članova tima projekta Recon Tethys, koji se bavi istraživanjima zatvaranja (povlačenja) ovog drevnog okeana iz perioda Mezozoika. 

Pričali smo o geološkoj istoriji Balkana, o kontinentima i okeanima u periodu od pre par stotina miliona godina, o geotektonici ovih područja i zatvaranju okeana čiji jedan relikt poznajemo i kao Panonsko more.

Razgovarali smo o tome šta se dešava kada se sudaraju dve tektonske ploče i kada kao posledica toga dolazi do zatvaranja okeana, o tome na koji način se geolozi bave ovim problemima i šta nam o svemu tome i na koji način mogu reći magmatizam, sedimentologija, ali i terenski rad u pećinama. Takođe, pričali smo i o modelima koje geofizičari razvijaju kako bi objasnili geološku istoriju i povezali današnju geologiju ovog područja sa onim što vidimo u stenama i drugim empirijskim istraživanjima.

Naveli smo neke od lokaliteta i specifičnih „tragova“ Neo-Tetisa na Balkanu i pokušali da približimo šta geolozi tačno rade kada su na terenskim istraživanjima, šta traže, kako to mere i na koji način su ti podaci važni za teorijska istraživanja i modelovanje geološke istorije. 

Posebno smo se osvrnuli na to kako su speleologija i geomorfologija vezane jedna za drugu kada su upravo teme istraživanja zatvaranja okeana u pitanju. 

A tu su, naravno, i nezaobilazne teme seizmotektonike, pa smo na kraju pričali i o tome zašto je važno da razumemo okean koji je nakada ovde nastajao da bismo imali bolju predstavu o današnjim rasedima i seizmičkoj aktivnosti ovih područja. 

Poslušajte i prethodne epizode Radio Galaksije koje su vezane za ovu temu: 

• RG #119: Zemljotresi na Balkanu (dr Ana Mladenović)
• RG #175: Geofizika okeanskog dna (dr Milena Marjanović)
• RG #133: Vulkanizam (prof. dr Vladica Cvetković)
• RG #81: Tektonika ploča (dr Milan M. Ćirković)
• RG #20: Istorijat Zemlje i geonauka (dr Milan M. Ćirković)

Support the show

U ovoj epizodi pričamo o uzročnosti i prirodi objašnjenja. Pokušaćemo da razjasnimo kakve sve vrste uzroka postoje i šta ima, a šta nema smisla nazivati objašnjenjem (u nauci, a i šire). 

Krećemo od Aristotela i njegova četiri tipa uzroka, a završavamo sa savremenom filozofijom nauke, pričaćemo o proksimalnim i distalnim uzrocima, o slučajnim događajima, a sve to uz mnoštvo primera iz raznih naučnih disciplina poput astrobiologije, kvantne mehanike, medicine, pa čak i iz ekonomije. 

Široka, ali važna tema za svakoga ko se interesuje za filozofiju nauke i osnove savremene nauke i naučnog objašnjenja, bili to naučnici i filozofi nauke u pitanju ili ne.

Gost je dr Milan M. Ćirković.

Support the show

U ovoj epizodi se vraćamo temi usvajanja jezika, ali kroz perspektivu psihologije i psiholingvistike! 

Gošća je prof. dr Jelena Mirković sa York St John University iz Velike Britanije, koja se bavi psihologijom usvajanja/učenja i korišćenja jezika. 

Pričali smo o psiholingvistici, o psihologiji učenja, o usvajanju jezika i posebno o učenju i usvajanju gramatike, o tome šta sve utiče na usvajanje jezika i gramatike, kako se u oblasti psiholingvistike/psihologije istraživači bave ovim temama.

Pričali smo i o mnoštvu različitih zanimljivih eksperimenata, kako sa decom u najranijem uzrastu, tako i sa ljudima koji su doživeli neke povrede ili degeneraciju nervnog sistema (posebno temporalnog režnja) i kako to sve utiče na usvajanje jezika.

A na kraju smo se dotakli i još jedne teme kojom se Jelena bavi, a to je na koji način nam spavanje i specifične faze sna pomažu u boljem usvajanju jezika, kao i, naravno, kako to istražujemo i kako to znamo. 

Ako vas ova tema zanima, možete poslušati i epizodu #136 Radio Galaksije o usvajanju jezika iz perspektive lingviste prof. dr Bobana Arsenijevića. 

Support the show

Direktno sa izvora istraživanja okeanskog dna, u ovoj epizodi slušamo priče o marinskoj geofizici okeanskih grebena! 

Gošća je naša marinska geofizičarka dr Milena Marjanović sa Institut de Physique du Globe de Paris, javlja nam se iz Francuske, a pričali smo o raznim temama vezanim za istraživanja okeanskog dna, tektonike ploča, geofiziku i rad na velikim okeanskim istraživačkim brodovima. 

Pričali smo o istoriji teorije tektonike ploča, mapiranja okeanskog dna, o tome kako se prikupljaju podaci o okeanskoj kori, kakvih sve instrumenata ima i kakve se sve tehnike koriste da se sazna više o njenom sastavu i strukturi, o magmatskim sočivima u okeanskoj kori, kako se aktivna i pasivna seizmika koriste u istraživanjima okeanskog dna, itd. 

A s obzirom da je Milena već 9 puta boravila na istraživačkim ekspedicijama u sred Pacifika, provodi nedelje na okeanu, čućete i neka jako retka iskustva o tome kako izgleda baviti se terenskim radom u istraživanjima okeanskih grebena. 

Ako vas zanima koje su to žene obeležile istoriju geonauka, knjižicu koju smo pominjali u epizodi možete pronaći ovde (u prevođenju na srpski je učestovala i Milena).  

Support the show

Idemo na najmanje moguće skale dužine/energije i na jednu od najapstraktnijih fizičkih teorija, ili, tačnije rečeno, skup fizičkih teorija — pričamo o teorijama struna!

Gost je dr Mihailo Čubrović sa Instituta za fiziku Beograd. 

Počinjemo od priče o objedinjavanju moderne fizike i potragom za teorijom svega, o problemima fizike hadrona, bootstrap programu i prvom pojavljivanju teorije struna i njenom brzom padu, a onda se detaljnije bavimo objašnjavanjem šta su strune, šta tačno znači kada kažemo da koristimo strune umesto čestica, govorimo o renormalizaciji, o perturbativnom karakteru teorije struna, o različitim teorijama struna koje su se pojavile u poslednjih 60ak godina. 

Pričamo i o dualnosti, o holografiji, o tome kakvu ulogu u drugoj superstrunskoj revoluciji imaju AdS/CFT korespondencija i mreža dualnosti na kojima počiva savremena teorija struna, M-teorija, a nakon toga govorimo i o nekoliko, verovali ili ne, eksperimentalnih primena teorije struna. 

Pričamo o holografiji i kvark-gluonskoj plazmi, pričamo o čudnim metalima i visokotemperaturnoj superprovodnosti, a malo se dotičemo i Hokingovog zračenja i problema informacije crnih rupa i toga kakvu ulogu strune igraju u ovom problemu. 

Support the show

Male boginje u 2023. godini? Zar protiv malih boginja (odnosno Morbili virusa) ne postoji efikasna vakcina i zar male boginje nisu maltene iskorenjene iz čovečanstva?

Nažalost, uprkos jako efikasnoj i efektivnim kombinovanim vakcinana koje postoje decenijama unazad (MMR ili MMRV vakcine), nisu. Pritom, ne samo što nisu iskorenjene, nego su epidemije ponovo počele da se pojavljuju, jer je obuhvat vakcinacije mali, počev od dokazane prevare i podvale Endrjua Vejkfilda u časopisu Lanset iz 1998. godine, do antivakcinacijskih pokreta i stavova koji su procvetali u javnosti tokom pandemije SARS-Cov-2 korona virusa u poslednjih par godina. Još pre godinu dana bilo je jasno da je samo pitanje vremena kada će se u Srbiji pojaviti epidemija malih boginja, bolesti koja dovodi do jako teških komplikacija i velike smrtnosti, pogotovo kod dece, a koja je iskorenjiva vakcinom koja postoji i obavezna je u programu vakcinacije. Međutim… u trenutku snimanja ove epizode, po poslednjim informacijama sa Instituta za javno zdravlje Srbije („Batut“) od 22. 2. 2023. godine, zvanično je registrovano 39 slučajeva zaraze. 

U ovoj epizodi smo pričali o malim boginjama i morbili virusu, vakcinaciji i zaštiti od ove (i drugih zaraznih bolesti), MMR vakcini i epidemijama malih boginja. Pričali smo i o kovidu i imunologiji generalno, o tome kako funkcioniše ljudski imuni sistem, kako se bori sa virusima i na koji način radi kada je stečen preživljavanjem zarazne bolesti, a kako vakcinacijom, kako generalno, tako i u konkretnim slučajevima koronavirusa SARS-CoV-2 i Morbili virusa. Pričali smo naširoko i o procesu imunizacije stanovništva, regulativama, obaveznoj vakcinaciji, o iskorenjivanju bolesti i virusa iz ljudske populacije, u opštem smislu, ali i konkretnije u slučaju bolesti malih boginja, govorili o tome zašto i kada treba primiti prvu, a kada drugu dozu MMR vakcine, koliki treba da bude obuhvat vakcinacije da bi se suzbile epidemije i da bi se male boginje iskorenile, itd.  

Gošća je bila doc. dr Emina Milošević, imunološkinja sa Instituta za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu. 

Support the show

Dugo životinjski i biljni ostaci na arheološkim lokalitetima i u arheološkim istraživanjima nisu dobijali adekvatnu pažnju i nije se dovoljno shvatala vrednost koju imaju u jednoj celovitoj perspektivi koju daje arheologija kada se bavi životom u prošlosti. U ovoj epizodi smo pričali o mnogim zanimljivostima bioarheologije, a posebno arheozoologije i arheobotanike, odnosno arheologije životinja i biljaka u kontekstu istraživanja prošlosti ljudi i odnosa ljudi sa životinjama, biljkama, prirodom i divljim svetom.

Gosti su nam bili Dimitrije Marković i Amalia Sabanov, doktoranti i mladi istraživači sa Filozofskog fakulteta, sa Odeljenja za arheologiju i iz Laboratorije za bioarheologiju, i članovi tima projekta Archaeowild.

Pričali smo o tome šta su arheozoologija i arheobotanika, kakve sve životinjske i biljne ostatke pronalazimo na arheološkim lokalitetima, kako se bavimo iskopavanjem i analizama, kao i šta sve možemo (i šta ne možemo) da zaključimo na osnovu podataka koji se tim procesom prikupe.

Razgovarali smo o tome šta sve i kako možemo da zaključimo o ekonomiji u prošlosti, o pripitomljavanju životinja, domestifikaciji biljaka, poljoprivredi, ishrani, odeći, ritualima u kojima su životinje i biljke (više životinje, manje biljke) igrale ulogu u prošlosti, na koji način su se ljudi i ljudska društva u prošlosti odnosila prema domaćim, a na koji prema divljim životinjama i biljkama, kao i kako je to u dugačkom periodu Holocena u poslednjih 11 hiljada godina uticalo na biodiverzitet, životnu sredinu i ekologiju, ali i obrnuto — kako su biodiverzitet i životna sredina uticale na razvoj ljudskih društava i odnosa prema biljkama i životinjama. A sve to kroz razgovor o ostacima koji se nalaze u zemljištu, u različitim slojevima, grupisani ili rasprostrti širom lokaliteta, i prostorno i vremenski, koje pažljivim prikupljanjem i različitim savremenim analizama bioarheolozi istražuju u ovom interdisciplinarnom polju.

Govorili smo i o nekim trenutnim istraživanjima o odnosima ljudi i divljeg sveta tokom celog dugačkog perioda Holocena, kojim se tim projekta Archaeowild bavi, o istoriji konflikta i suživota ljudi i divljih životinja i biljaka na Balkanu. Projekat je finansiran od strane Fonda za nauku Republike Srbije u okviru programa IDEJE.

Pratite projekat Archaeowild preko sajta, Facebooka ili Instagrama. 

Uz ovu epizodu ide i mala lista preporuka za dalje čitanje o nekim od tema koje smo pomenuli tokom razgovora, a koja će biti dostupna uskoro. 

Support the show

Šta je psihijatrija i kako gleda na depresiju kao jedan od najučestalijih problema mentalnog zdravlja? Kako se uspostavlja dijagnoza depresije, šta su simptomi i na koji način je ovaj sistem uspostavljen, koje su mane i šta je razlika između „imam depresiju“ i „imam dijagnozu depresije“? Gde je granica između tuge i depresije? Kako nastaje depresija i šta su uzroci? Kada patalogizujemo normalna ljudska osećanja i zašto je to izazov za savremenu psihijatriju?

Gost u ovoj epizodi bio je dr Milutin Kostić, specijalista psihijatrije, šef Dnevne bolnice za odrasle na Institutu za mentalno zdravlje i docent na Medicinskom fakultetu u Beogradu.

Govorili smo o problemima sa kojima se psihijatrija kao oblaste medicine i istraživačka oblast susreće u dijagnostici i lečenju depresije, različitim vrstama uslovljenosti u dijagnostifikovanju depresije (od geografskih i kulturnih do klasnih), o biohemijskoj osnovi depresije i „biologizaciji“ psihijatrije, o problemima popularne serotoninske hipoteze, kao i kako sve to utiče na same osobe koje imaju dijagnozu depresije kada se nađu u kontekstu traženja pomoći ili lečenja, ali i na koji način se depresija leči antidepresivima, kako oni rade, i šta su sve problemi u ovoj oblasti, naročito kada se depresija „ponovo javi“.

Na kraju, dotakli smo se i konteksta u kom se o depresiji podučava u na fakultetima i šta je sve tu problematično, kao i šta nam neka od istraživanja govore o tome.

Kroz celu epizodu možete slušati o depresiji i tome kako se psihijatrija bavi depresijom, ali mnoga pitanja kojih smo se dotakli ujedno su i pitanja kritičkog pristupa koji se naziva antipsihijatrija, a mogu se postaviti i u kontekstu (nekih) drugih mentalnih oboljenja.

Milutin je i deo tima koji kreira i vodi podcast „Dva i po psihijatra“ i ukoliko vas zanimaju teme vezane za mentalno zdravlje, psihijatriju, istraživanja mentalnog zdravlja i priče iz kliničke prakse, pratite ih na Facebooku, Instagramu ili preko njihovog YouTube kanala.

Takođe, Milutin vodi i blog „Psihijatar“ koji možete naći na adresi https://psihijatar.rs, a gde možete pronaći razne članke o temama o kojima smo u emisiji pričali, ali i o mnogim drugim temama koje nismo stigli da obradimo.

A ako vas zanimaju detalji rada „Shaping Future Doctors’ Minds: Effects of Biological and Social Model on Medical Students’ Views on Depression“ koji smo pomenuli na kraju, a koji je vezan za percepciju depresije kod studenata medicine, možete ga pročitati ovde.

Detalje o tome zašto ne možemo da kažemo da je serotoninska hipoteza potvrđena možete pročitati u analizi na blogu „Measurement, modeling and complexity of mental health“ koji vodi dr Eiko Fried, ovde.

Support the show

U ovoj epizodi Radio Galaksije pričamo o vršnjačkoj saradnji i rešavanju problema kroz vršnjačku saradnju, a sve to u kontekstu obrazovanja i toga kako se psihologija obrazovanja bavi ovim pitanjima. 

Gosti su članovi istraživačkog tima projekta PEERSolvers, istraživači saradnici sa Odeljenja za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu: Kristina Mojović Zdravković, Tijana Nikitović i Jovan Ivanović.

Pričali smo o psihologiji obrazovanja, o različitim primenama psiholoških znanja u obrazovanju, a posebno o tome kako se psihološka znanja i metodologija primenjuju kada želimo da odgovorimo na pitanja vezana za rešavanje problema kroz vršnjačku saradnju u učionici, u obrazovnom sistemu.

Naši gosti se kroz projekat PEERSolvers koji je finansiran od strane Fonda za nauku Republike Srbije kroz program IDEJE bave upravo ovim temama i pokušavaju da daju konkretne odgovore na pitanje da li i kako možemo naučiti tinejdžere da sarađuju i kroz saradnju bolje rešavaju probleme iz obrazovnih programa, odnosno kako da kvalitetnije uče kroz kolaborativno rešavanje problema.

Pričali smo o različitim aspektima istraživanja, od toga kako ličnost utiče na ishode kolaborativnog rešavanja problema, preko toga na koji način su sposobnosti poput emocionalne inteligencije i socioemocionalnih kompetencija važne u ovom procesu, na koji način razmena znanja, iskustava i ideja u celom procesu utiče na ishod rešavanja problema, kao i kako različiti resursi, što digitalni što ljudski, doprinose uspešnosti (ili neuspešnosti) kolaborativnog rešavanja problema.

Na kraju, govorili smo i tome kako se sve ovo može primeniti u konkretnom obrazovnom sistemu u Srbiji, kao i šta nam govore dosadašnja istraživanja sa terena i iskustva iz učionica sa učenicima i nastavnicima škola koje učestvuju u istraživanju, o tome kako srednjoškolci sarađuju i koliko uspešno rešavaju probleme kroz saradnju.

Ukoliko želite da pratite ili saznate više o projektu PEERSolvers, njihov sajt je http://peersolvers.f.bg.ac.rs, a ima ih i na društvenim mrežema, pod nazivom PEERSolvers.  

Support the show