Kraj 2021. godine obeležila je priča o položaju četiri stotine vijetnamskih radnika koji su angažovani na izgradnji fabrike guma Linglong u Zrenjaninu. Ovi ljudi boravili su u nehumanim uslovima, radno eksploatisani i verovatne su žrtve trgovine ljudima.
Nakon objavljivanja priče o položaju radnika, stvari “na terenu” su se brzo menjale – od preseljenja radnika, lažnih vesti, vraćanja pasoša, postavljanja privatnog obezbeđenja koje ne dozvoljava pristup radnicima, preko sluđivanja javnosti različitim informacijama, pa sve do solidarnih i samoorganizovanih odgovora građana, aktivističkih grupa i udruženja na ovakvu situaciju.
U poslednjoj epizodi za ovu godinu pričamo o verovatno najtežem slučaju povreda ekonomskih i socijalnih prava u 2021. godini. U emisiji razgovaramo o tome kakav je sada položaj vijetnamskih radnika, koja su sve njihova prava (bila) povređena i nedostatku odgovora države na očevidne povrede prava ovih ljudi.
U jednoj od situacija kada je trebalo pozvati policiju, rečenica “Zovi Mej”, dugo će odzvanjati kao podsetnik na to kako izgleda kada se državne institucije potpuno povuku i prepuste “investitorima” da zavode red i krše propise.
Uprkos želji da razgovaramo direktno sa nekim od radnika iz Vijetnama, zbog njihove bezbednosti to u ovom trenutku nije moguće.
Zbog toga u emisiji učestvuju Aleksandar Vračarić iz Solidarne kuhinje i Vlada Šahović, aktivista za ljudska prava. Aleksandar i Vlada direktno su bili uključeni u mnoge stvari koje su se dešavale i još uvek se dešavaju u slučaju radnika iz Vijetnama i oni će sa nama podeliti svoja iskustva i informacije kojima raspolažu.
Pripremili: Nađa Marković i Danilo Ćurčić
