Podcast mreža

Da bi EPS funkcionisao, potrebno je u stalni radni odnos primiti 7.000 ljudi koji sada rade za Protent na istim poslovima kao i radnici EPS-a, ali za manje plate. EPS-u ne trebaju firme posrednici koji profitiraju na sistemu.

EPS zimu dočekuje spremno, iako je neophodno preko 300 miliona evra za modernizaciju sistema. To je jedan od razloga za poskupljenje struje. Ako hidrološka situacija bude dobra, biće struje i za izvoz.

Pitanje je zašto su Norvežani došli da nas savetuju, kad su svoju elektroprivreda vratili iz privatnog sektora pod okrilje države? Nadam se da prelazak EPS-a u akcionarsko društvo neće značiti i put ka privatizaciji. To bi uništilo energetsku nezavisnost Srbije.

Ni Nemci, ni Poljaci ne odustaju od uglja, pa ne bi trebalo ni mi, jer Srbija ima rezerve uglja za najmanje 50 godina. To ne znači da paralelno treba razvijati zelenu energiju.

U sistemu EPS-a postoje dve velike sindikalne struje koje su u svađi i na sudu. Iza svega stoji premijerka koja favorizuje jednu stranu, koja je falsifikovala sindikalne izbore.

Na konkursu za generalnog direktora EPS-a stoji da je uslov tečno poznavanje engleskog jezika, ali ne i stručnost u elektroenergetskom sistemu, to budi sumnju.

Sem smene Grčića, niko nije ni krivično, ni materijalno odgovarao za gubitke i havarije u EPS-u. Veliki problem je odliv stručnog kadra, ali i rudara koji neće da rade za 50.000 dinara.

Gost: Milan Đorđević Đokin, Predsednik Sindikata radnika EPS-a

Teme podcasta koji vodi Đuro Svilar su sve ono što svakog pojedinca tišti, pitanja na koja nije mogao naći odgovor, problemi za koje nadležne službe nisu imale razumevanja ni htenja da ih reše. Između ostalog, Komunalne teme, školstvo, zdravstvo, pravne nedoumice, zaštita potrošača….dakle od pojedinačnog problema ka opštem rešenju. Cilj nije kritika, već rešenje.

Ako želite da budete moji saradnici i novinari na terenu, šaljite pitanja, fotografije, snimke na FB, X, Instagram Pitajte Đuru ili šaljite pitanja na email: pitajtedjuru@nova.rs, a tu je i Viber broj na koji možete pisati ili slati „problem“ u vidu fotografije ili videa sa terena, 069 893 00 23

Priznaju da ne snimaju i ne objavljuju baš svaki trenutak. One najintimnije, tople porodične momente, ostavljaju za sebe, ali njihovi brojni pratioci, kojih je iz dana u dan sve više, često imaju utisak da su deo porodice Ćalović, a sa njihovom decom rastu, i oni im, neretko, ulepšaju tmuran dan. O „Tatinom dnevniku“, koji gotovo u stopu prati Vukana i Višnju, njihove urnebesne, dečje šale, avanture, izjave, ideje, zaključke, pričaju Marija i Strahinja, u novoj Mamazjaniji.

Ovaj poznati bračni par otkriva kako uloga influensera, koji se obraćaju pre svega roditeljima, nosi sa sobom i određenu dozu odgovornosti prema pratiocima i koliko su i zašto pojedine teme u videima, koje objavljuju, društveno odgovorne. Opisuju nam kako svojim objavama razbijaju predrasude kada je vaspitanje i odnos prema deci u pitanju i zašto se i danas, u 21. veku, potcenjuje uloga oca u vaspitanju i podizanju dece.

Iz njihovog iskustva savetuju kako sa decom da budemo „drugar“, ali da ne izgubimo autoritet. Navode koji su im bili najveći izazovi u podizanju dvoje dece, rođenih u periodu od samo 16 meseci, pa im se često činilo da imaju blizance. Otkrivaju nam i šta su očekivali od „Tatinog dnevnika“, a šta im je on doneo, ali i do kada planiraju da ga snimaju.

U novoj Mamazjaniji, Ćalovići govore pre svega o velikom uticaju društvenih mreža na život savremene porodice, otkrivaju da njihova publika nisu samo roditelji, već i oni koji to žele da budu, i kako je ljudima ova influenserska porodica probudila želju za roditeljstvom. Takođe, objašnjavaju, da ih prate i one mame i tate, koji svakodnevno „izlaze na kraj“ sa dečjim željama, patnjama, brigama, radostima i pobedama, ali uz brojne obaveze, posao, školu, vanškolske aktivnosti, zaboravljaju često na sitnice koje mnogo znače, pa pored njih neprimetno prođu i ne sete se da zastanu. „Tatin dnevnik“ opominje na vreme koje prolazi i decu koja brzo rastu, savetuje da usporimo, bar ponekad, zaustavimo se i podelimo trenutke radosti sa svojom decom, da čujemo šta ona imaju da kažu, i da prosto – budemo prisutni.