Podcast mreža

Mladima su potrebni časovi i radionice koji su interesantni da bi prihvatili i naučili o istorijskim događajima i razbili predrasude.
Akcenat radionica je na istini, činjenicama i stradanju nevinih žrtava, nebitno kom narodu one pripadaju.

Kultura sećanja na Holokaust skoro da ne postoji u Srbiji, dokaz za to je stanje stratišta iz Drugog svetskog rata u kom su pored Jevreja stradali i Srbi i Romi.

U Srbiji je 187 ljudi proglašeno pravednicima jer su svojom empatijom i žrtvom spašavali Jevreje u Drugom svetskom ratu.

Antisemitizam nikad nije prestao, on je samo sofisticiran. Jedan od dokaza za to su teorije zavere u vreme korone, kada su Jevreji optuženi za stvaranje virusa.

Radionice „Da se nikad ne zaboravi, Holokaust, da se nikad ne ponovi“ su uvod u koncert „Muzika piše sećanja“ 22.10.2023. u 20h u UK „Vlada Divljan“.

Gošća: Marlena Wainberger Pavlović, Predsednica Srpsko-jevrejskog pevačkog društva

Poslednje tri godine za srpsko školstvo bile su turbulentne, teške, naporne, ali i tragične. Pandemija, koliko god lošeg da je izazvala, ipak je iznedrila i nešto dobro, upoznali smo nova lica, koja su donela ohrabrenje u bolje sutra, a sa „školom na daljinu“, to je učinila Danijela, koju su sami učenici primetili i izdvojili iz mase, a čijoj popularnosti je doprineo specifičan metod prenošenja gradiva, neposredan odnos sa đacima, ali i velika ljubav prema poslu kojim se bavi, koju prenosi na decu i ona je osećaju.

U novoj epizodi Mamazjanije, Danijela objašnjava zašto je važno da školi vratimo dozvolu da vaspitava i zašto su roditelji u zabludi kada misle da su im deca u većoj opasnosti nego što su to bile ranije generacije.

Kao profesorka koja je i književnica, piše knjige pesama za decu i odrasle, svedoči koliko deca danas samoinicijativno čitaju i pišu.

Mlađe kolege savetuje o najučinkovitijim metodama rada sa decom, a roditeljima poručuje da ne plaćaju privatne časove iz svakog predmeta i da je dobro i zdravo da dete ponekad dobije i jedinicu, dvojku, trojku. Ukazuje na greške koje se iznova ponavljaju u prosvetnom sistemu Srbije i kako da iz njih konačno nešto naučimo.

O „trulom“ obrazovnom sistemu punom rupa i o nadležnima koji iznova uvode nove mere u prosvetu, umesto da se konsultuju sa onima koji svakodnevno rade sa decom u školama, o vaspitanju koje je danas delimično virtuelno, o roditeljima koji nemaju vremena da pomažu u učenju i domaćim zadacima, ali su ubeđeni da njihova deca moraju biti vukovci i da je petica jedino merilo znanja i kvaliteta, iako je često poklonjena, a svaka niža ocena je nedopustiva, pa čak i kad je realna, priča Danijela, profesorka sa bogatim iskustvom u radu sa učenicima u osnovnim i srednjim školama, a iz čijih knjiga recitacija ne izvlače samo deca brojne pouke, već i mame i tate, koji za knjigu nađu vremena.