Podcast mreža

Čuvena psihoterapeutkinja, magistar psiho-socijalnog rada, osnivačica izdavačke kuće „Harfa“ i istoimene privatne škole, majka troje dece, Irena Orlović, sukobila je tradicionalno sa modernim roditeljstvom, pokrenula pitanja odnosa u porodici i njihovog uticaja na decu, kao i ranog razvoja, trauma iz detinjstva i promena koje su uvek moguće.

Naša gošća duboku traumu, koju je doživela nakon rođenja ćerkice Matee, pretočila je u snagu i borbu koja nikad ne prestaje. Matea je rođena sa kardiološkim problemom, sa pola srca, a potom je nakon operacije, koja je ubrzo usledila, dobila i neurološke smetnje, zbog kojih danas ne čuje i ne govori. Ogromna bol i težina sa kojom su se Irena i njena porodica tada suočili, doneli su nešto neverovatno – veliki uspeh na polju učenja o razvoju dece, što je pre svega značilo Matei, koja je danas srećno dete, kako kaže Irena, čak najsrećnija u kući.

„Naši prijatelji ne dolaze mene da vide, nego Mateu. Ona je njima svima uzor. Njena radost oko sitnica, malih stvari, koje ostali ni ne primete, je očaravajuća. Ona ume da se raduje, da tu radost širi na sve oko sebe. Radom, učenjem, istraživanjem, obilaskom najeminentnijih ustanova, uspeli smo da dovedemo Mateu u stanje da bude samostalna, i nikad je nismo gledali kao osobu sa smetnjama, niti na nas kao na roditelje bolesnog deteta“, priča Irena.

Iz ličnog, ali i profesionalnog iskustva, Irena objašnjava koliko je važan rani razvoj, traume u najranijem detinjstvu i kakav uticaj imaju na dete, koje postaje odrasla osoba. Razvoj dečjeg uma traje do 25. godine i sve je podložno promenama.

„Kao kad odlučite da promenite sav nameštaj u kući, da sve izbacite i kupite novo, tako je i sa umom. Ako postoje nagomilani problemi, nezadovoljstvo, anksioznost i osoba sve želi da uradi ispočetka, to je moguće, nije lako, ali je izvodljivo. Važno je takođe znati kako traumu pretvoriti u nešto korisno, kao i iz nje izvući snagu“, objašnjava Irena.

Odnosi između roditelja i njihova komunikacija sa detetom su od ključnog značaja za rast i razvoj.

„Ako su ti roditelji u lošim odnosima, ako dete ne vidi razumevanje ili koristan konflikt, onda je to za njega kao da se ruši kuća, kao da mu krov pada na glavu, a dete ne može da živi u pola kuće. Iz tog razloga veoma je važno gledati sa kim ćete imati dete. Za roditeljstvo se treba pripremiti i nije čudno ako neko uči o roditeljstvu, a da još deteta nema ni u stomaku“, kaže Irena.

Irena nam objašnjava šta znači srećno detinjstvo, kako se razvija dečji um i zašto su odnosi među roditeljima najvažniji za dete.

Ukazuje na brojne probleme u odnosima roditelja i naglašava da je važno gledati sa kim ćete imati dete, takođe objašnjava kako roditelj treba da komunicira sa detetom, a da ga ono razume.

Irena opisuje na koji način postavljati granice u vaspitanju dece, koje su neophodne, i otkriva zašto je učenje po modelu najdominantniji vid podizanja deteta.

Rad sa ćerkom Mateom doveo je i do otvaranja privatne škole „Harfa“, u kojoj nema ocena. Irena govori o značaju koji škola ima na decu i o batinama koje su nekada smatrane uobičajenom metodom vaspitanja, kako kod kuće, tako i u školi. Međutim, na njih se danas gleda kao na zlostavljanje, a tako će se, prema njenom mišljenju, gledati i na ocene za 50 ili 100 godina.

U okrepljujućem intervjuu za Radar, Vesna Goldsvorti, svetski poznata i priznata srpsko-britanska spisateljica, je govorila o međusobnim odnosima Balkana i Evrope i kroz prizmu svoje knjige Izmišljanje Ruritanije: Imperijalizam mašte koja, između ostalog, istražuje kako je izmišljena zemlja u britanskom imaginarijumu postala simbol za izmeštenu projekciju civilizacijskih strahova i nada. Goldsvorti deli svoje uvide o paradoksima evropskog identiteta i Balkana i primećuje da se Balkan često spominje samo u kontekstu ratova, dok se u miru zaboravlja.

„Britanija ima lep i čudan običaj da Srbe gura u Evropu, a sama je iz Evrope izašla. Pomažu nam. Ne znam da li da to kažem ironično ili ne. Kad se glasalo povodom Bregzita, u sebi sam dva dana sučeljavala argumente. Zato mi i prija kad ovde vidim nefiltrirana mišljenja. Jer, prostor za diskusiju u britanskim listovima koje čitam ne postoji. Sada u Britaniji živi 600.000 Rumuna i ne znam koliko stotina hiljada Bugara. Sada svi znaju da Sofija i Budimpešta nisu Beograd, nego da je Beograd prestonica nekih ratobornih Srba“, rekla je Goldsvorti u razgovoru sa našim novinarem Stefanom Slavkovićem.