Plan prelaska GSP-a na gasne autobuse je loša strateška, ekonomska i ekološka odluka Aleksandra Šapića.

Naplata karata u gradskom prevozu je u padu za 45 posto, iako su smanjene cena karata. Mesečne karte izumiru jer građani unapred spremnom SMS kartom varaju sistem kontrole.

Nepotrebno smo bacili opremu Kentkarta vrednu 12 miliona evra koja je prešla u vlasništvo grada.

Turski BMC autobusi su krš koji se kvari, a plaćeni su previše na nameštenom tenderu. Slična situacija je sa kineskim Higer autobusima za čije servisiranje u garanciji plaćamo 2 miliona evra godišnje.

Pitanje je zašto Beograd ne kupuje Solaris električne autobuse kao Novi Sad, koji su se pokazali rentabilnim.

Rešenje problema u Beogradu treba tražiti u stručnoj i nestranačkoj upravi i u donošenju Master plana.

Gost: Nikola Jovanović, Direktor Centra za lokalnu samoupravu

Postoje pravila za razvoj govora kod dece i vreme kada roditelji treba da se savetuju sa stručnjakom, kao i znaci za „uzbunu“, koji važe za sve, bez izuzetka, a o ovom, sve većem problemu, zakasnelog i nepravilnog govora kod dece u Srbiji, pričali smo sa gostima nove Mamazjanije, našim poznatim logopedima dr Natašom Čabarkapom i Dušanom Trbojevićem.

Prve reči javljaju se kod dece u različitim periodima, ali do 18. meseca svako dete bi moralo da zna da izgovori nekoliko jasnih reči čije značenje poznaje, pričaju naši gosti. Problemi u govoru, kod zdrave dece, mogu se rešiti, ukoliko roditelji reaguju na vreme i sa problemom se suoče uz pomoć stručnjaka, ali dešava se da dete sa tri ili čak pet godina, dovedu kod logopeda, a da ono nikada do tada nije izgovorilo nijednu reč.

Oni nam objašnjavaju kako da roditelj prepozna da sa razvojem deteta i njegovim govorom nešto nije u redu i kada da se obrate stručnom licu, logopedu. Takođe, ukazuju gde sve roditelji greše, pa nesvesno otežavaju razvoj govora i sposobnost verbalne komunikacije kod svoje dece.

Naši gosti savetuju kako da kao roditelji pomognemo detetu koje ne govori, ali nam otkrivaju i razloge za „kašnjenje“ u govoru mališana.

O tome koliko ishrana, način hranjenja utiče na kašnjenje i nepravilan govor dece, ali i tepanje roditelja, baka, deka, pa i rođenje mlađeg brata, sestre, kao i elektronski uređaji, televizijski program, telefoni, igrice, pričaju, upozoravaju i savetuju gosti Mamazjanije, logopedi, koji se iz dana u bave dečjim rečnikom, njegovim razvojem, napretkom, ali i lečenjem.