Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa Sergejem Trifunovićem, koji je planiran kao razgovor o tome kako čuvamo radoznalost, kreativnost i sebe u svetu koji nas vuče ka letargiji. Planiran je kao razgovor o Sergejevom odnosu prema svetu, događajima koji su toliko dobri da ga vinu u nebesa, a i prema događajima koji su ga boleli. O tome i jeste i nije, jer je sniman manje od sat vremena nakon što se dogodila pucnjava u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“. Ispao je kao i razgovor prijatelja o životu, i suočavanje sa događajem koji još uvek, u tom trenutku, ne prihvatamo do kraja i tek počinje da nam dolazi do srca, i psovanje, i traženje objašnjenja, i bežanje od teme, pa vraćanje na temu, i grljenje.

„Mislim da mi i dalje ne peremo noge, a menjamo čarape, kao društvo. Užasno nam smrde noge i uporno menjamo čarape, koje se raspadaju, i raspadaju, i raspadaju. I nikako da nam neko objasni da treba prvo da operemo noge, pa da obučemo čiste čarape. To pranje nogu bi značilo da se sistemski stvari menjaju iznutra. Ne fasada. Sećaš se Vranjskog pozorišta, na koje je Srpska napredna stranka okačila fasade isprintane na papiru zgrade koja se raspada. To su te čarape na prljavim nogama. Ne radiš rekonstrukciju zgrade, nego samo navučeš fasadu: Ona je i dalje iznutra trula i raspašće se“, rekao se Sergej Trifunović u novoj epizodi podcast-a Snaga uma.

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa Sergejem Trifunovićem, koji je planiran kao razgovor o tome kako čuvamo radoznalost, kreativnost i sebe u svetu koji nas vuče ka letargiji. Planiran je kao razgovor o Sergejevom odnosu prema svetu, događajima koji su toliko dobri da ga vinu u nebesa, a i prema događajima koji su ga boleli. O tome i jeste i nije, jer je sniman manje od sat vremena nakon što se dogodila pucnjava u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“. Ispao je kao i razgovor prijatelja o životu, i suočavanje sa događajem koji još uvek, u tom trenutku, ne prihvatamo do kraja i tek počinje da nam dolazi do srca, i psovanje, i traženje objašnjenja, i bežanje od teme, pa vraćanje na temu, i grljenje.

„Mislim da mi i dalje ne peremo noge, a menjamo čarape, kao društvo. Užasno nam smrde noge i uporno menjamo čarape, koje se raspadaju, i raspadaju, i raspadaju. I nikako da nam neko objasni da treba prvo da operemo noge, pa da obučemo čiste čarape. To pranje nogu bi značilo da se sistemski stvari menjaju iznutra. Ne fasada. Sećaš se Vranjskog pozorišta, na koje je Srpska napredna stranka okačila fasade isprintane na papiru zgrade koja se raspada. To su te čarape na prljavim nogama. Ne radiš rekonstrukciju zgrade, nego samo navučeš fasadu: Ona je i dalje iznutra trula i raspašće se“, rekao se Sergej Trifunović u novoj epizodi podcast-a Snaga uma.

Epizodu DLZ sa poverenikom sindikata “Nesavisnost” u EPS Dragoslavom Ljubičićem snimili smo dan pre tragedije u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” u Beogradu i nismo je emitovali u sredu 3. maja. Posle ovog zločina, a i onog dan kasnije u Mladenovcu, Srbija više neće biti ista, ali svi mi moramo da nastavimo dalje.

Prvomajska epizoda podkasta koji radno slavi sve praznike, „Dobar loš zao“ je tu! Nenad Kulačin i Marko Vidojković upitali su se ko je pustio tvit da je predsednik na VMA, posle čega je krenula krvoločna naprednjačka hajka na političke neistomišljenike, zevali su dok su gledali snimke predsednikovog vikend landranja po Srbiji, radovali su se što ima nekog ko će da spusti Vučića i Dačića, makar ta osoba dolazila iz odmetnute srpske pokrajine, a ponovo su otvorili i slučaj „Naša Zoka“.

Autori su sa Ljubičićem razgovarali o tome koliko je Srbija svetlosnih godina daleko od zapada kada je reč o sindikalnom udruživanju, banditskoj privatizaciji, sistemskoj zloupotrebi i planskom osiromašenju EPS, a zajednički su razmotrili i pojedine aspekte slučaja „Naša Zoka“.

U Magarećem kutku moći ćete da vidite kako DLZ dobija konkurenciju u vidu komičarskog tandema Brnabić – Vučić.

DLZ, jedini podkast u regionu pod zaštitom Međunarodnog PEN centra!