Mesečne arhive: novembar 2022.

Predodređeni za siromaštvo

Radio Peščanik
Katastrofalno upravljanje EPS-om i globalna energetska kriza samo su deo problema koji se vuče od 1992.

Pretplati se
Pretplati se
Home
Katastrofalno upravljanje EPS-om i globalna energetska kriza samo su deo problema koji se vuče od 1992. Tri decenije pogrešne energetske politike učinile su Srbiju zemljom predodređenom za siromaštvo. Govori Aleksandar Kovačević, ekspert za energetiku. Razgovor vodi Svetlana Lukić.

Pretplati se
Pretplati se
Home

Podcast 156: Svetlana Bojković, Sreten Đorđević, Ratko Ristić (RIO TINTO)

Agelast
Godinu dana kasnije, napravili smo „follow up”.

Pretplati se
Pretplati se
Home

Podržite me na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast

Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast

Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w

ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167

FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic

Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/

Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevic

A1: https://a1.rs/privatni

Legend WW: https://www.legend.rs/

Pre tačno godinu dana napravili smo epizodu koju smo posvetili problemu kompanije „Rio Tinto”, u Srbiji. U toj epizodi shvatili smo da „Rio Tinto”, nije jedina kompanija sa kojom imamo potencijalni problem, već da u Srbiji trenutno imamo 180 istražnih područja, koja ako pomnožimo sa 100 kvadratnih kilometara za svako od njih, dobijamo zastrašujuć rezultat. Loznica, Valjevo, Žagubica, Kosjerić, Smederevo… Mesta se samo nižu. Postalo je jasno da ova epizoda ne može da bude i jedina. Godinu dana kasnije, napravili smo „follow up”. Gde smo danas? Šta se desilo sa Rio Tintom u međuvremenu. Od aerozagađenja, preko protesta na Šodroš, ekološki front se samo širi. Međunarodne medijske kuće su počele da pokazuju interesovanje za ono što se dešava na ovim prostorima. Da li Srbija postaje međunarodni simbol ekološkog otpora? Da li znate šta su „žrtvovane zone” i da je Srbija (i region), među njima? U ovoj epizodi, gosti su profesor sa Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i predsednik Udruženja za zaštitu životne sredine Univerziteta u Beogradu, Ratko Ristić, potom Sreten Đorđević, advokat specijalista u oblasti prava zaštite životne sredine i naša legendarna glumica i simbol ekološkog otpora, Svetlana Bojković.

Audio: Marko Ignjatović

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Pretplati se
Pretplati se
Home

Tačka povratka Epizoda 61: Bogdan Gecić, advokat, osnivač i partner Gecić Law

Tačka povratka
Razgovor sa Bogdanom Gecićem, advokatom iz Beograda, cirkularnim migrantom i povratnikom, evocirao je sećanja na brojne reference iz kulture koje govore o lepoti i značaju doma.

Pretplati se
Pretplati se
Home
Razgovor sa Bogdanom Gecićem, advokatom iz Beograda, cirkularnim migrantom i povratnikom, evocirao je sećanja na brojne reference iz kulture koje govore o lepoti i značaju doma. Od Dake u Bangladešu do Harvarda, preko kišovitog Brisela, Bogdan je praktično čitav život proveo selivši se sa jednog kontinenta na drugi, iz jedne u drugu zemlju. Odrastavši u tako specifičnim okolnostima, i nakon školovanja na vrhunskim univerzitetima, odlučio je da se vrati u Srbiju i da ovde osnuje advokatsku kancelariju i sopstvenu porodicu.

Potkana bogatim internacionalnim iskustvom našeg gosta, 61. epizoda Tačka povratka podkasta donosi vredne uvide u to koliko je bitna zemlja i kultura iz koje se potiče i koliko su povratnici važni za našu zemlju. Saznaćete i to da li je život u inostranstvu zaista bolji i da li je Bogdan zažalio zbog svoje odluke da se vrati u Beograd.

Veoma smo uživali u ovom gostovanju, koji je suptilno prizvao popularnu Diznijevu melodiju “Under the sea”, veliki hit Toma Džonsa koji peva o zelenoj travi doma, i Dorotine magične reči “There’s no place like home”.

Kao i do sada, razmenom znanja, iskustava i ideja u okviru ovog kanala nastojaćemo da otvorimo nove mogućnosti za dijalog između dijaspore i Srbije, da se povežemo sa povratnicima i promovišemo proces cirkularne migracije a kroz priče koje inspirišu i otkrivaju nove horizonte u Srbiji i dijaspori. #TPPodkast #TackaPovratka #VratiseuSrbiju #SrbijaIsHome #CircularMigration #CirkularnaMigracija

Pretplati se
Pretplati se
Home

Podcast „Život na srpskom“: Dušan Jurić (@feelmypisces) – najvažnije što nosi horoskop za 2023.

Nova.rs
Horoskop je uvek atraktivna tema, a u podcastu „Život na srpskom“ je dotičemo u razgovoru s Dušanom Jurićem, koji je psiholog i astrolog.

Pretplati se
Pretplati se
Home
Horoskop je uvek atraktivna tema, a u podcastu „Život na srpskom“ je dotičemo u razgovoru s Dušanom Jurićem, koji je psiholog i astrolog.

Kakav nam je horoskop za 2023. godinu? – to je pitanje koje će ovih dana svako postaviti astrologu. Međutim, s Dušanom Jurićem, priča o astrologiji je malo dublja.

Jurić nam objašnjava na koji način psihologija i astrologija zajedno daju istinu o čoveku i kakav je njegov pristup u radu s klijentima. Upoznaje nas sa vedskom astrologijom, drugačijom od zapadne varijante. Otkriva nam šta ljudi u Srbiji zapravo žele da čuju, zašto čitaju dnevni horoskop, a šta sve mogu da pročitaju iz svoje natalne karte. Ukazuje na velike stvari koje nam donosi 2023. godina i daje savete kako da „preživimo“ retrogradni Merkur…

Autorka podcasta „Život na srpskom“ je Ana Kalaba.

Pretplati se
Pretplati se
Home

Srbija u dva – novembar/studeni 24, 2022

Srbija u dva - RSE

Emisija namenjena slušaocima u Srbiji.

Pretplati se
Pretplati se
Home
Emisija namenjena slušaocima u Srbiji. Sadrži lokalne, regionalne i vesti iz sveta, tematske priloge o aktuelnim dešavanjima iz oblasti politike, ekonomije i slično, te priče iz svakodnevnog života ljudi, kao i priloge iz sveta.

 

Pretplati se
Pretplati se
Home

Podcast „Pitajte Đuru“ – Stari tramvajski most je simbol otpora okupaciji i zato ga ne treba rušiti

Nova.rs
Stari tramvajski most je važan deo identiteta Beograda.

Pretplati se
Pretplati se
Home
Stari tramvajski most je važan deo identiteta Beograda. On podseća na hrabrost pojedinca, ali i čitavog naroda za vreme II svetskog rata, zato bi trebalo da ponese ime učitelja Miladina Zarića koji je presecanjem minirane žice onemogućio njegovo rušenje od strane Nemaca.

Investitorski urbanizam duboko zadire u vladavinu demokratije i prava. Zato bi građani morali da vrše aktivniji pritisak na vlasti i da se organizuju u odbrani kulturno-istorijskog nasleđa, jer grad pripada njima.

Kada se vrši intervencija u javnom prostoru, građani moraju da budu pitani. To kod nas, nažalost, nije slučaj. Mi se prema kulturnoj baštini odnosimo kao da je Alajbegova slama.

Nisu sva rešenja koja postoje u drugim gradovima recept koji bi trebalo primeniti i kod nas. Dokaz za to je plan izgradnje gondole na Kalemegdanu. Za tako nešto nema realnog opravdanja.

Spojevi starog i novog su osetljiva tema, zbog toga treba voditi računa da se ne unište estetski sadržaji i kulturna dobra.

Na koji način čuvamo kulturno nasleđe? Kako smo dozvolili da rušimo ono što su drugi stvarali?

Gost: Srđan Milošević, istoričar i pravnik, Predsednik Centra za istorijske studije i dijalog

Pretplati se
Pretplati se
Home