Koliko ste zadovoljni upravnicima zgrada? A koliko su oni zadovoljni vama? U 69. epizodi podkasta Reaguj! bavili smo se problemima koji se javljaju prilikom upravljanja zgradama. Koji je posao profesionalnog upravnika zgrade, koliko su finansije zgrade transparentne, i koliko je teško doći popravke kvara u zgradi, saznaćete u ovoj epizodi. 

U onlajn anketi koju smo sproveli u prethodnom periodu najviše anketiranih bilo je iz Novog Sada, dok je jedna osoba iz Beograda i jedna iz Sremske Mitrovice. Suma koju građani izdvajaju za tekuće održavanje kreće se od 113 do 1.100 dinara. Većina smatra da bi za održavanje zgrade moglo da se izdvaja i više, dok nešto manje anketiranih misli da se za odražavnje zgrade daje i previše. U većini slučajeva o zgradi računa vodi profesionalni upravnik, a zatim upravnik stambene zajednice, dok par anketiranih nije sigurno ko je odgovoran za njihovu zgradu. 

Jedna od anketiranih osoba nije bila zadovoljna svojim profesionalnim upravnikom. Kako kaže, prethodni upravnik bio je vlasnik placa na kome je izgrađena zgrada. Svaki dan je nešto popravljao i trudio se da bude sve funkcionalno i sređeno. Od kako je došao profesionalni upravnik, navodi ova osoba, stanari ne dobijaju ni približno istu uslugu, a plaćaju ga više. Nemaju sastanke, već upravnik sam odlučuje o tome šta u zgradi treba da se rešava. 

Jedna od osoba koje su popunile anketu navodi da je problem i održavanje malih zgrada koje profesionalnim upravnicima nisu interesantne. Zato inicijative za rešavanje ozbiljnijih problema nema. Na pozive za sitne stvari se odaziva, ali ništa krupno se ne rešava, navodi naša sagovornica, i dodaje da ni sastanke nisu imali, navodno zbog korone, što je besmisleno, smatra ona, jer su se mogli sastajati i napolju. Kao rešenje predlaže da se malim zgradama da mogućnost da se udruže sa ostalim zgradama, i da se takvo udruživanje podstiče.

Šta je posao profesionalnog upravnika?

Profesionalna upravnica iz agencije “Higijena plus” Slađana Nikolić za Reaguj! objašnjava da održavanje zgrada u u privatnim firmama funkcioniše prema potrebama stanara, po potpisanom Ugovoru. Ona objašnjava da se pod tekućim održavanjem podrazumevaju hitne intervencije i održavanje zajedničkih delova zgrada. Na mesečnom nivou su to redovne zamene sijalica, kontrole hidrouređaja, pumpi i drugih stvari propisanih ugovorom. 

Što se higijene tiče, rad se odvija po planu i programu Ugovora sa stambenom zajednicom. Sva naplata potraživanja agencija se u 99 odsto slučajeva odvija preko priznanice objedinjenje naplate JKP “Informatike”. Nikolić kaže da se čišćenje zgrada obavlja dva ili tri puta nedeljno, u zavisnosti od potreba same stambene zajednice i Ugovora. Veoma retko se traži čišćenje po pozivu. 

Ona kaže da se vlasnici stanova ne prijavljuju upravnicima, te da ih nije moguće kontaktirati, pogotovo kad su u pitanju hitne intervencije, pa da zato dolazi do problema. Nikolić napominje i da velika većina vlasnika i podstanara znaju samo svoja prava iz zakona o stanovanju i održavanju zgrada, a da obaveze ne zna niko. 

Slađana Nikolić kaže da između usluga privatnih firmi za održavanje zgrada i JKP Stana nema velike razlike. Sve se svodi na redovno tehničko održavanje i čišćenje, a razlika je u dogovorenim finesama.

Rešenje – udruživanje

Kako stanarka Tamara Injac kao rešenje za nezainteresovanost profesionalnih upravnika za male stanbene jedinice nudi udruživanje, Branka Ćurčić iz Udruženja građana “Grupa za konceptualnu politiku” Novi Sad, navodi primer dobre prakse. 

Stanari novosadske Stare Detelinare nisu dopustili da im se na zgradi koja ima četiri ulaza stavi bazna stanica za mobilnu telefoniju državne kompanije Telekom. Kako sagovornica navodi, samo je jedan predsednik Skupštine stanara dao saglasnost za postavljanje Telekomove stanice, a uz to je i falsifikovao potpise nekih stanara.

“Jedna od stvari koje smo uspeli 2017. godine da uradimo to je da napravimo zajedno sa njima zbor građana u mesnoj zajednici Jugovićevo. Međutim, to je vrlo važna stvar i mesna zajednica sama i njen savet bi, zapravo, trebalo da stanu na stranu građana i da se izbore zajedno sa njima za taj problem. Međutim, tada su se desili prethodni izbori za savete mesnih zajednica i potpuno nova garnitura saveta je odustala od toga – zapravo je rekla da nema nadležnosti, da ne želi time da se bavi”, objašnjava Ćurčić.

Stanari su ipak, prema rečima Branke Ćurčić, uspeli da zaustave postavljanje stanice na krov svoje zgrade, ali sudskim procesom kao fizička lica protiv tog predsednika skupštine stanara i kompanije Telekom.

Autori podkasta: Nemanja Stevanović, Sanja Kosović, Iva Gajić, Irena Čučković i Sanja Đorđević.