Aleksandar je rođen na Čuburi, kroz svoj život je proputovao veliki deo planete, ali je i dan danas ostao vezan za Čuburu, gde živi i radi. U najmlađim danima, veliki uticaj na njega je imao njegov deka, koji je bio Solunac, i čije su priče i životna iskustva imala veliki uticaj na to kakva je on osoba danas. Od svoje 15. godine je počeo da zarađuje, radeći razne poslove, kako bi sebi obezbedio džeparac i kako bi imao svoju slobodu.

Kako sam kaže, više ga je celokupna situacija 90-ih godina pogurala u preduzetničke vode, nego što je on to sam izabrao. Najpre započinje saradnju sa jednom engleskom firmom, međutim usled sankcija, seli se u Češku, kako bi odande mogao da nastavi poslovanje sa njima. Upoznajući tržište Češke, shvata da bi repromaterijali za industriju nameštaja mogli biti jako zanimljiva poslovna opcija i u Srbiji.

Svoju firmu u Srbiji pokreće sa svoja dva prijatelja, gde su se dogovorili da osnivački kapital svakog od njih bude 1000 maraka. Jedan partner je pozajmio 500 maraka od sestre, on je pozajmio 500 maraka od tašte, a treći partner nije uspeo da pronađe nikakav novac. Prvi kamion medijapana su kupili pozajmljenim novcem od strica jednog od partnera. Nakon nekog perioda od dve-tri godine, ulaskom još jednog partnera u posao, 1997. godine nastaje Pinoles.

Kako je od skromnih početaka nastala kompanija od 130 radnika, zašto su bitni misija i vizija u kompaniji, koje su prepreke kod odvajanja vlasništva i menadžmenta, zašto je organizacija važna da bi kompanija mogla da se razvije do punih potencijala i još mnogo toga od izvanrednog Aleksandra Đorđevića.